Razlozi za uvodjenje Fiskalnog zakona odnosno Fiskalnih registar kasa i računarskih sistema su kompleksni i mnogobrojni. Fiskalni zakon postoji u onim zemljama koje tipicno imaju jednu ili obe, dole navedene karakteristike:
1. Odredjenu vrstu Takse na Dodatu Vrednost (Value Added Tax - VAT)
2. Nedovoljno efikasan sistem praćenja i prikupljanja taksi u zemljama sa snažnim ekonomskim, bankarskim i drugim sistemima za prikupljanje taksi, a koji su lako dostupni zakonodavcu, bez obzira da li postoji VAT sistem (Engleska, Francuska, Skandinavske zemlje) ne postoji Fiskalni zakon.

Za razliku od ovih u zemljama u nekima (Poljska, Madjarska, Rumunija, Italija, Grčka i zemlje prethodnog Sovjetskog Saveza imaju prilično dezorganizovane i loše regulisane bankarske sisteme koje čine nemogućim da njihove Vlade nadgledaju fiskalne transakcije. Cak i u slučaju da neke Vlade imaju sofisticirane računarske sisteme, bilo bi jako teško praćenje svih fiskalnih informacija zbog odgovarajuće lokalne poslovne prakse, kulture kao i drugih zavisnih faktora.
Pored svega, velike međunarodne finansijske institucije koje daju zajmove određenim zemljama, svojim članicama (MMF, Svetska banka itd.), vrše veliki pritisak za uvođenje fiskalnih zakona kod država dužnika radi obezbeđenja sredstava za vraćanje zajmova. Uredbom Vlade republike Srbije (odgovarajući zakon se očekuje) uveden je Fiskalni zakon, odnosno uvedene su Fiskalne registar kase i Fiskalni računarski sistemi u domenu prodaje od 01.01.2002.
Ideja se sastoji u tome da se ukupan dnevni zbir prodaje kao i ukupan dnevni zbir poreza upisuju u odgovarajuću memoriju (Fiskalne memorija), koja je dostupna kontroli finansijske policije. Za izvođenje rešenja Fiskalne memorije, shodno tehničkim mogućnostima poznata su sledeća rešenja:

1. Static RAM, sa baterijskim napajanjem
2. Serijski EEPROM
3. Paralelni EEPROM
4. EPROM
5. OTP ROM

Iz uredbe vlade Republike Srbije pravilnim tumačenjem moze se lako utvrditi da sva rešenja osim OTP ROM-a nisu prihvatljiva, pošto ne ispunjavaju propisane uslove, te se kod nabavke odgovarajuće opreme mora voditi računa da samo postojanje Fiskalne memorije nije dovoljno, već da ista mora ispunjavati određene tehničke (hardver) uslove.
Istom uredbom ostavljeno je otvoreno pitanje naknadnih zahteva Vlade (softver) koje treba da ispunjavaju sistemi sa Fiskalnom memorijom. To znači i kod pravilnog izbora hardvera, moze se napraviti greška ako sistem nije fleksibilan da ispuni kasnije softverske zahteve određenje Komisije, koju će po datoj uredbi osnovati Vlada Republike Srbije radi uvodjenja i pracenja ove problematike. Komisija će se pored ostalog baviti i izdavanjem određenih licenci nakon utvrđivanja da li ponuđena tehnička rešenja odgovaraju uredbama Vlade, a bez kojih neće biti moguće korišćenje istih.
Kako je ponuda CHIP d.o.o. u domenu računarskih (POS) PC kompatibilnih sistema praćenja prodaje, to se nameće još jedno važno pitanje, a to je koncept upotrebljenog Fiskalnog uređjaja. Generalno se može napraviti podela na:

1. Fiskalni štampač i
2. Fiskalni kontroler (ISA ili PCI PC kartica)

CHIP d.o.o. podrzava i zbog toga i razvija proizvodnju rešenja Fiskalnog štampaca zbog nekoliko prednosti u odnosu na fiskalni kontroler:
1. Fleksibilnost sistema da se mogu nadograditi u već postojeći CHIP Super POS sistem prodaje koji su u upotrebi, kao i u druge postojeće sisteme, što znatno smanjuje troškove uvođenja Fiskalne opcije.
2. Nije potrebno liceniranje aplikativnog softvera. Naime u slučaju Fiskalnog kontrolera i najmanje, kozmetičke, promene aplikacije uslovile bi ponovno licenciranje softvera što bi dovelo do ozbiljnih teškoća u poslovanju.

Kod ovoga je važno dodati, po mišljenju autora ovog teksta, da je velika verovatnoća da će u budućim računarskim sistemima sa fiskalnom opcijom, kao i odgovarajućim registar kasama postojati odgovarajuća ograničenja po pitanju korišćenja štampača računa. Naime ako je suditi po iskustvima u zemljama u kojima se već primenjuje Fiskalni zakon (npr. Madjarska) štampači koji se koriste u pomenutim sistemima moraće da imaju dve trake, od kojih će se žurnal traka čuvati kao dokazni materijal određeno vreme (5 godina u Mađarskoj) kao dopuna podacima iz Fiskalnog OTP-a. Pri tome, zbog kratkog trajanja, nece biti moguće korišcenje termalnih štampača.